knjige Velika knjiga o malom selu Dvojica Radisavljevića iz Veliševca - Radivoje i Milan - napisali veliku i vrednu knjigu o svom se Dragiša Božić

podnaslovi } Velika knjiga o malom selu Iako su selo Veliševci Porodica Vladimira Jovanovića održala se o koncu

Iako su selo Veliševci

jedino u opštini Ljig koje nikada u svojoj istoriji nije imalo školu, pa ni dan danas, ima (i imalo je) dosta obrazovanih meštana, kao i svog velikana Alimpija Vasiljevića (1831-1911). Alimpije je završio Duhovnu akademiju u Kijevu u Rusiji, bio je profesor bogoslovije (predavao psihologiju), rektor, ministar prosvete u vreme Obrenovića, dva puta poslanik na ruskom dvoru...

Zašto je selo Grabovac nestalo i bilo pusto oko sto godina, kada se i kako ponovo „rodilo” kao Veliševci, pisci nisu mogli sa sigurnošću da odgovore, ali se zato na osnovu njihovih sigurnih saznanja može zaključiti zašto je selo i dan danas sa malo žitelja. Od 90 kuća (prema popisu iz 1910), u ratovima od 1912. do 1918. učestvovalo je 135 ratnika (vojnik i po iz svake kuće), a preživelo manje od polovine - njih 60. (U Drugom velikom ratu poginulo je sedam, preživelo sedamnaest.)

Za čitaoce „Kolubare” uzećemo slobodu da citiramo jednu stranicu hronike koja upravo govori o tragediji pojedinih porodica u ratovima 1912 - 1918:

„Najtragičnije je proŠla majka Peladija, žena pok. Lazara Radisavljevića. Ona je 1914. godine u rat ispratila tri sina: Nestora, Rajka i Dragutina i dva unuka Dušana i Jovana, Nestorove sinove. Svakome je spremila vunenu torbicu sa nešto hrane, vunene čarape i još ponešto. Kada su odlazili od kuće ona se hrabro držala ne pustivši ni jednu suzu. Pratila ih je ćuteći pogledom dok nisu zašli za jedan zavijutak. Pala je i tu joj je bio kraj. U kući je ostala samo nejač pa nije imao ko da je otpremi na groblje. Sahranjena je u blizini svoga doma, pored jedne kruške, gde joj se grob i danas nalazi. Kao da je predosećala porodičnu tragediju. Samo je jedan sin, Dragutin, preživeo rat i vratio se kući. Nestor i njegov sin Dušan poginuli su na Mačkovom kamenu, a drugi njegov sin Jovan vratio se iz rata bolestan i nije dugo živeo. Peladijin drugi sin Rajko biva zarobljen i umire u zarobljeničkom logoru u Mađarskoj 1917. godine. Nije tu kraj stradanjima ove porodice. Od 1912. do 1920. godine od tifusa stradali su: Nestorov sin Milorad, kćerke Leposava i Jelka, zatim Dušanova deca Milinko i Stanija, Jovanov sin Sreten i Jovanova žena Mirka. O sudbini troje ženske dece Nestorove ne zna se. Posle ovih stradanja Nestorov dom se ugasio.